Banjalučka berza (BLSE) se priključila berzama koje će tokom obilježavanja svjetske sedmice investitora od 3. do 9. oktobra 2022. godine ukazati na značaj finansijske pismenosti kroz kampanju ‘zazvoni za finansijsku pismenost’.
U ovoj kampanji berze sa najrazvijenijih tržišta, srednje razvijenih i tržišta u razvoju ukazuju na značaj finansijske pismenosti za održiv ekonomski rast i razvoj.
Stanje na našem tržištu je daleko lošije, te je potrebno uložiti više napora da bi se podigao nivo finansijske pismenosti. Trenutno ne postoji sistemski pristup ovom problemu. U osnovnim školama djeca ne uče o ličnim finansijama za razliku od npr. njihovih vršnjaka u SAD koji već u najranijem dobu uče o štednji, investiranju i darivanju. U Hrvatskoj postoji u određenim srednjim školama predmet dioničarstvo.
U srednjim školama takođe ne postoji predmet lične finansije koji bi na praktičan način pomogao mladima da donose odluke o štednji, investiranju, izbjegavanju finansijskih prevara. Stanje nije bolje ni među ostalim grupama građana.
Imajući u vidu nizak nivo finansijske pismenosti u našem društvu Banjalučka berza je pokrenula više aktivnosti na podizanju znanja o ličnim finansijama. Uz saglasnost Pedagoškog zavoda RS odlučili su da osavremene nastavu u srednjim ekonomskim školama iz oblasti finansijska tržišta. Organizuju se školska i republička takmičenja iz finansijskih tržišta, te najboljim učenicima dodjeljuju se nagrade.
Iz BLSE navode da su napravili virtuelnu berzansku igricu gdje učesnici mogu da trguju akcijama i obveznicama po stvarnim cijenama sa berze ulažući virtulenih 50.000 KM. Na ovaj način se učesnici upoznaju sa investiranjem i načinom trgovanja na berzi. Za najbolje učesnike su obezbijeđene nagrade. Primjetno je da određene škole i fakulteti organizuju takmičenja učenika i studenata na virtulenoj berzanskoj igrici kao vid praktične nastave.
Posebno je važno naglasiti da se finansijska pismenost ne odnosi samo na ekonomiste već da sva zanimanja i pozivi imaju potrebu za ovim znanjima i vještinama. Cilj je da građani ne žive samo od plata već da jedan dio primanja dolazi i od investiranja i štednje. S druge strane štednja finansijski pismenih građana će se plasirati na najbolje poslovne projekte što će voditi održivom ekonomskom rastu i razvoju.
