Pod uticajem globalnih dešavanja i sukobu na Bliskom istoku, ekonomija eurozone trebala bi u ovoj godini porasti za 1,1 posto, za 0,2 postotna boda slabije nego što je MMF bio procijenio u januaru, objavio je Međunarodni monetarni fond (MMF) najnovije prognoze.
Za isto toliko procenata snižena je i prognoza za 2027. godinu, kada se očekuje da bi aktivnost u zoni primjene zajedničke evropske valute trebala porasti za 1,2 posto.
Lani je ekonomija eurozone u cjelini porasla za 1,4 posto.
U grupi četiri vodeće ekonomije eurozone daleko bi najsnažnije i ove godine, prema MMF-u, trebala porasti aktivnost u Španiji – za 2,1 posto. Januarska prognoza predviđala je rast od 2,3 posto. U 2027. aktivnost bi trebala usporiti, prema prognoziranoj stopi rasta od 1,8 posto.
Najvećoj ekonomiji eurozone, Njemačkoj, MMF predviđa u ovoj godini rast po stopi od 0,8 posto, za 0,3 postotna boda nižoj nego što je bila procjena u januaru. U idućoj godini rast bi trebao ubrzati na 1,2 posto.
Francuska ekonomija trebalo bi u ovoj godini porasti za 0,9 posto, za 0,1 postotni bod slabije nego što su izračunali u januaru, a isti tempo rasta MMF očekuje i iduće godine.
Italijanska ekonomija trebalo bi rasti najslabije u grupi velike EU četvorke, i to po stopi od 0,5 posto u ovoj i u idućoj godini, navodi MMF.
Fond je upozorio da bi daljnja eskalacija sukoba između SAD-a, Izraela i Irana mogla gurnuti svjetsku ekonomiju na ivicu recesije, uz rast inflacije i snažne potrese na finansijskim tržištima.
U skladu s aktuelnim dešavanjima MMF je blago snizio i prognozu rasta svjetske ekonomije u 2026. godini, ističući da je sukob na Bliskom istoku zaustavio prošlogodišnji zamah, dok će posljedice zavisiti od trajanja konflikta i normalizacije isporuka energenata.
Svjetska ekonomija trebalo bi, prema najnovijim procjenama MMF-a, da poraste ove godine za 3,1 posto, što je za 0,2 procentna poena manje u odnosu na januarsku prognozu.
